Међународни дан старијих особа – Заједно за здраво старење

Међународни дан старијих особа обиљежава се 1. октобра ради подизања свијести о правима и потребама старијих особа, важности здравог старења те њихову доприносу породици, заједници и друштву.

Овогодишња тема, „Доба дуговјечности: промишљање система за дужи живот“, наглашава потребу прилагодбе здравствених и социјалних система становништву које све дуже живи. Према подацима Свјетске здравствене организације, до 2030. године једна од шест особа у свијету имат ће 60 или више година, док се до 2050. године очекује да ће њихов број досегнути приближно 2,1 милијарду.

Здраво старење има посебан значај за Босну и Херцеговину. Према процјенама Свјетске банке, заснованим на подацима Уједињених нација, особе од 65 и више година чиниле су приближно 22,9 посто становништва БиХ у 2025. години, односно готово сваки четврти становник. Таква добна структура захтијева планску прилагодбу здравствених и социјалних услуга, јачање подршке породицама и развој заједница које омогућују активан и самосталан живот старијих грађана.

Дужи живот представља важно друштвено достигнуће, али не значи аутоматски и више година проведених у добром здрављу. У старијој доби чешће се јавља истовремена присутност више хроничних болести, укључујући кардиоваскуларне и малигне болести, шећерну болест, хроничне респираторне болести, реуматска и дегенеративна обољења мишићно-коштаног система, остеопорозу те деменцију и депресију. Због тога је важно улагати у превенцију, правовремено откривање и лијечење болести, рехабилитацију те повезану здравствену и социјалну подршку.

Здраво старење подразумијева очување функционалних способности, самосталности и квалитете живота. Редовна тјелесна активност, правилна прехрана, непушење, очување менталног здравља и превентивни прегледи имају важну улогу током цијелог живота. Једнако су важни друштвена повезаност, доступне услуге и окружење у којем старије особе могу одржавати односе, учествовати у заједници и остваривати своје потенцијале.

У оквиру Десетљећа здравог старења Уједињених нација 2021.–2030. нагласак је на сузбијању предрасуда и дискриминације према доби, развоју заједница прилагођених старијим особама, интегрираној здравственој и социјалној заштити те доступности квалитетне дуготрајне скрби. Други европски програм рада Свјетске здравствене организације за период 2026.–2030. такођер издваја живљење и старење у добром тјелесном и менталном здрављу као један од кључних приоритета.

Ови циљеви препознати су и у Документу о фокусираној сарадњи Босне и Херцеговине и Свјетске здравствене организације за период 2024.–2029. Посебно је значајно што документ предвиђа успоставу и ширење центара за здраво старење у опћинама те њихово повезивање с постојећим мрежама примарне здравствене заштите. У БиХ већ постоје такви центри и локалне мреже, међу осталим у Сарајеву и Тузли, чија искуства представљају вриједну основу за јачање постојећих програма и развој сличних иницијатива у другим локалним заједницама.

Важну основу за стручну сарадњу пружа и Регионални центар за развој здравства у области менталног здравља, који дјелује у Босни и Херцеговини у оквиру Здравствене мреже југоисточне Европе. Регионална размјена искустава и развој његе у заједници могу придонијети снажнијој подршци менталном здрављу старијих особа, особито у превенцији депресије и смањивању усамљености и друштвене изолације.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине залагат ће се, у оквиру својих надлежности, за снажније укључивање здравог старења у заједничке здравствене приоритете и међународну сарадњу. Кроз координацију с надлежним институцијама, сарадњу са Свјетском здравственом организацијом и европским партнерима те кориштење могућности програма ЕУ4Хеалтх, Министарство ће подржавати иницијативе усмјерене на превенцију болести, јачање капацитета и унапређење доступности услуга за старије особе.

Посебну позорност потребно је посветити старијим особама које живе саме, у руралним подручјима или у неповољним материјалним околностима. Одрживи резултати захтијевају сарадњу здравственог и социјалног сектора, укљученост локалних заједница те активно учешће старијих особа у обликовању програма који утјечу на њихове живот.

Међународни дан старијих особа прилика је да потврдимо опредијељеност за друштво које цијени знање, искуство и допринос свих генерација. Министарство цивилних послова БиХ наставит ће заговарати улагања у здравље и услове живота који старијим грађанима омогућују сигурнију, активнију и достојанственију будућност.