Араповић: Спашавање живота почиње једним потписом

Поводом обиљежавања Европског дана донирања органа 14. октобра, помоћник министарке цивилних послова Босне и Херцеговине за здравство, проф. др. сци. Јурица Араповић, гостовао је у програму радиопостаје Мир Међугорје. Овом приликом, Араповић је говорио о развоју трансплантацијске медицине у БиХ, изазовима на том путу, као и о условима за прикључење наше земље Еуротранспланту.

Колико је важно да БиХ институционално обиљежава овакве датуме и подиже свијест јавности о важности донирања органа?

Институционално обиљежавање није само симболичног карактера – оно шаље јасну поруку да држава препознаје донирање органа као приоритет јавног здравства. Тиме показујемо да није ријеч само о декларативној подршци, већ о системском приступу: изради закона, процедура и изградњи инфраструктуре.
Јавна свијест гради друштвени контекст у којем људи знају, разумију и осјећају се позваним да учествују.

У извјештају стручњака Европске уније наводи се да БиХ нема одржив систем донорства. Који су главни проблеми које тренутно имамо на том пољу?

Као земља која је званично у процесу ЕУ интеграција, користимо различите инструменте стручне помоћи експерата из ЕУ.
Према извјештају ТАИЕX експертне мисије, кључни проблеми су:
• низак број кадверичних донора – случајеви мождане смрти често се не препознају у болницама;
• слабо развијен унутрашњи организациони систем у болницама – недостатак јасно дефинисаних координатора, неуједначене процедуре;
•недовољна едукација медицинског особља – многи још немају праксу у поступцима везаним за могућу донацију;
•низак ниво свијести јавности – страхови, недостатак информација, неповјерење;
•недостатак ИТ инфраструктуре, регистра донора, јединствене листе чекања и система расподјеле органа.

Како сложена надлежност у здравству – између ентитета, кантона и Брчко Дистрикта – утиче на успостављање јединственог система трансплантација?

Фрагментисан систем надлежности отежава усаглашавање закона, процедура и пракси међу ентитетима и кантонима. Сваки ниво власти има своје ресурсе, приоритете и прописе. То ствара препреке за успостављање јединствене листе чекања, заједничку расподјелу органа и надзор квалитета на нивоу цијеле државе, што је један од кључних критеријума у процесу ЕУ интеграција.

БиХ је изразила намјеру да приступи организацији Еуротрансплант. Шта би то значило за пацијенте у БиХ?

Чланство у Еуротранспланту отворило би нову димензију: пацијенти из БиХ не би зависили само од донора унутар земље, већ би имали приступ широј мрежи размјене органа. Тиме би се повећале шансе за пацијенте с ријетким типовима ткива или сложеним медицинским стањима. Такође, чланство доноси стандардизиране процедуре, транспарентне критеријуме и јаче повјерење у систем. Неке комплексније операције би се обављале уз помоћ стручњака из земаља чланица, што би додатно потакло развој едукативних и стручних капацитета у БиХ.

Је ли након прошле године учешћа БиХ на годишњем састанку Еуротранспланта дошло до додатних корака ка чланству или формалној сарадњи?

Да, постигнут је напредак, али још увијек испуњавамо техничке услове. Министарство је послало писмо намјере, представили смо планове Еуротранспланту и добили подршку кроз ТАIEX експертне мисије. Међутим, пуноправно чланство још није постигнуто – идемо корак по корак. Ако оба ентитета исказу исти став и жељу, напредак је осигуран.

Шта конкретно Еуротрансплант очекује од БиХ како би могла постати дио система размјене органа?

Међу условима су:

• развијен и активан донорски програм – циљ је најмање 10 донора на милион становника годишње;
• јединствена листа чекања за цијелу БиХ (не фрагментована по ентитетима);
• усклађен законски оквир за утврђивање мождане смрти, пристанак и расподјелу органа;
• ИТ систем за управљање донорама, листама чекања и расподјелом;
• едукација медицинског кадра и акредитација болница и центара.

Колико је реално очекивати да БиХ у наредним годинама испуни све услове за чланство?

То је реалан циљ, али захтијева координацију, политичку вољу, стабилно финансирање и континуиран рад. Вјерујем да у року од три до пет година можемо остварити значајан напредак, ако задржимо тренутни темпо и фокусирамо се на најкритичније тачке.

Почетком ове године завршена је ТАIEX експертна мисија у области даривања и трансплантације органа. Који су кључни налази и препоруке из те мисије?

Налази:
• трансплантацијске активности се тренутно проводе само у неким центрима у Федерацији;
• многи трансфузијски центри и болнице нису акредитовани нити испуњавају стандарде;
• недостатак координације, инфраструктуре и кадровских капацитета.

Препоруке:
• анализа случајева мождане смрти ради идентификације потенцијалних донора;
• јасна расподјела одговорности унутар болница;
• стратегија едукације за медицинско особље;
• јавне кампање и подизање свијести;
• изградња ИТ система;
• акредитација центара и стандардизација квалитета.

Постоје ли планови за информативне кампање у 2025. години с циљем повећања свијести о донирању органа?

Да, већ припремамо низ активности. По мом мишљењу, најслабија карика у систему је недовољна едукација и ниска свијест грађана. Министарство цивилних послова БиХ, предвођено министарком Дубравком Бошњак, наставиће бити један од кључних заговорника развоја донорског система. Планирамо медијске кампање и сарадњу с невладиним организацијама, посебно с Донорском мрежом у БиХ, коју води проф. Халима Ресић. Министарство је подржало израду новог визуала и донорских картица, чије потписивање има хуман и солидарни циљ.

Очењује се да ће потписивање картице и припремљени информативни материјали послати снажну поруку и допринијети ширењу свијести међу грађанима.
Посебан фокус биће на активностима у болницама – директни разговори с пацијентима и њиховим породицама, доступни и јасни информативни материјали. Промоција ће обухватити лекте, плакате и дигиталне формате (укључујући ЛЦД приказе у чекаоницама), у сарадњи с др. Скочибушићем и Федералним заводом за јавно здравство.
Министарство ће се фокусирати и на присуство у јавном простору кроз стварне животне приче и позитивне примјере, јер управо такве приче имају највећу моћ да потакну на одлуку о донорству.

Такође, истичем подршку министарке здравства Републике Хрватске, др. Хрстић, која је понудила помоћ у организацији едукација за болничке координаторе. Уз то, остварена је сарадња с вјерским заједницама – надбискуп Томо Вукшић изразио је снажну подршку овом хуманом и солидарном чину, што је изузетно важно за повјерење грађана. Све ове активности имају за циљ промоцију донорства и јачање свијести грађана о његовој важности.

Која би била Ваша порука грађанима који још увијек нису сигурни желе ли постати потенцијални донори органа?

Разумјем да одлука о донирању органа није лака. Она се дотиче најдубљих личних и духовних вриједности. Али управо зато, чин даривања органа има највећу људску димензију – дар живота другоме. Ових дана свједочили смо снажној поруци надбискупа Томe Вукшића, који је потписао донорску картицу. Тиме је показао да је спашавање живота дјело љубави, солидарности и вјере у човјека. Такви примјери превазилазе институције и границе и подсјећају нас да сваки људски живот има непроцјењиву вриједност. Зато поручујем грађанима: информишите се, разговарајте с породицом и размислите о потписивању донорске картице. Не допуштајте да о вашој вољи одлучује незнање или страх. Папа Иван Павло II. је рекао: „Ништа што може користити другоме не би смјело бити покопано.“

Донирање органа – било за живота или након смрти – јесте узвишен чин љубави и одговорности према заједници.
Будите дио покрета солидарности. Јер један потпис може значити – нови живот.

Пријаву за Донорску картицу можете послати на: https://www.donorskamreza.com/online-prijava/