Араповић: Биолошка сигурност кључна је за национално здравље и међународну стабилност

Представници Сектора за здравство Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине учествују на дводневној конференцији "Примјена Конвенције о биолошком оружју у БиХ" коју организује Уред Уједињених нација за питања разоружања (UNODA).

Циљ радионице је продубљивање разумијевања учесника о суштини и садржају Конвенције, укључујући обавезе и права Босне и Херцеговине, док истовремено подстиче међуинституционалну сарадњу за њено пуно и ефикасно провођење.

Како је поручено, Конвенција о биолошком оружју, коју је ратификовала већина земаља свијета, игра кључну улогу у глобалној сигурности забраном развоја, производње и посједовања биолошког оружја, осигуравајући да се биолошке твари и микроорганизми не злоупотребљавају у војне или терористичке сврхе кроз успостављање одговарајућих механизама.

У времену пораста биолошких пријетњи, јачање провођења ове конвенције постаје императив за све, истакнуто је. Осигурање биолошке безбиједности, сложили су се учеснице радионице, захтијева више од напредних лабораторија и протокола – оно захтијева снажну међусекторску сарадњу.

У свом обраћању, помоћник министарке цивилних послова за здравство Јурица Араповић казао је како биолошке пријетње не познају границе.

Пандемије, терористичке пријетње и друге врсте биолошких инцидената, истакао је Араповић, могу имати далекосежне и разорне посљедице, не само по здравље људи, већ и на привреду те стабилност друштава.

"Стога примјена Конвенције о биолошком оружју није само питање међународне безбиједности, већ и јавног здравља. Као представник Министарства цивилних послова БиХ, свјестан сам важности ангажмана здравствених институција, научне заједнице и свих релевантних учесника у превенцији и одговору на биолошке пријетње", казао је Араповић.

Араповић је истакао кључну улогу здравственог сектора у раном откривању пријетњи, брзом дијагностификовању и ефикасном одговору на потенцијалне епидемије. Нагласио је да је континуирано улагање у истраживање, обуку и системе раног упозоравања кључно за јачање отпорности националних здравствених система.

"Биолошка сигурност не односи се само на заштиту од намјерних пријетњи, већ и на спремност на природне биолошке опасности попут нових вирусних обољења. Наша одговорност у овом процесу је велика – јачање националних капацитета за управљање биолошким пријетњама и осигурање адекватне помоћи у кризним ситуацијама мора бити наш приоритет", закључио је Араповић.

Производња и складиштење биолошког оружја забрањено је 1972. године на основу Конвенције о биолошком оружју (BWC), коју је потписало више од стотину држава.

Посвећеност Босне и Херцеговине проведби ове конвенције потврђује преданост у заштити јавног здравља и међународне безбиједности од биолошких пријетњи.