23. март- Свјетски дан метеорологије ПРОМЈЕНА КЛИМЕ – НАЈВАЖНИЈИ ИЗАЗОВ ЗА ЧОВЈЕЧАНСТВО

Климатске промјене вјероватно су најзначајнији изазов човјечанства у овом стољећу и потежу за собом двије (паралелне) опције дјеловања – стратегије ублажавања негативних утицаја на околину и стратегије прилагођавања  незаустављивим  промјенама које су већ почеле.

 Сваким даном све више смо суочени с посљедицама свог дугогодишњег  настојања да околину подредимо и прилагодимо својим потребама. Од свих еколошких тема највише простора заузима глобално загријавање. Тако се може чути да је у задњих стотину година, између 1906. и 2006. године, просјечна температура Земљине површине порасла за 0.6-0.9 °C, а брзина пораста температуре се готово удвостручила у посљедњих 50 година. Да се у 20. вијеку, због отапања леда, ниво мора повисио за 17 цм. Да се површина ледника (глечера) широм  свијета смањује, баш као и површина арктичког леденог покривача (за 2.7 % годишње од 1978. године). Да је рупа у озонском омотачу у априлу  2011. године достигла рекордну величину.

Да је просјечни ниво CО2 у 2010. години износио 389.78 ппм, што је више него што је икад забиљежено у задњих 420 000 година.Ако човјек овом брзином настави смањивати прозирности  Земљине атмосфере за инфрацрвено зрачење, због дјеловања „стаклене баште“, доћи ће до катастрофалног повећања просјечне температуре Земљине површине.

Људске активности су готово сигурно главни узрок загријавања које се примјећује од средине 20. вијека те сматрају да је пораст за 2 °C у односу на температуру из прединдустријског доба гранична вриједност, након које постоји много већи ризик да ће доћи до опасних и потенцијално катастрофалних промјена околине на свјетском нивоу.

 Наша клима се мијења. Ово није само сценарио будућности. То се сада догађа. Клима ће се наставити мијењати у наредним деценијама, у смислу све већег задржавања топлоте у атмосфери, узроковано гасовима стаклене баште, произведених људском активношћу.