22. март- Свјетски дан вода

Свјетски дан заштите вода обиљежава се, већ двадесет шесту годину за редом, 22. марта с циљем подизања свијести јавности и скретања глобалне важности на значај и важност воде, те одрживог кориштења постојећих водних ресурса. Сваке године на Свјетски дан вода, наглашава се по један специфични аспект воде, па се овогодишњи обиљежава под мотом „Вода за све“, односно „ Нико не смије бити изостављен“, путем различитих активности широм свијета.

 

            Вода је далеко најбогатија компонента свих живих организама и има фундаменталан значај у одржавању како структуре, тако и функције свих ткива, односно станица као основних јединица живих бића. Неуношење воде доводи много брже до смрти него неуношење хране. У случају неуношења воде долази до смрти већ послије неколико дана, пошто организам изгуби 10-20% од цјелокупног волумена своје течности.

            Можемо се сматрати сретнима што имамо неометан приступ чистој, питкој води која је сигурна за употребу. У Африци и Азији готово три четвртине становништва нема чисту питку воду. Приближно 5 милијона људи умре сваке године од болести које се преносе прљавом водом. Приближно 80% свих болести настају због нечисте воде за пиће.

Морамо чувати наше изворе питке воде чистима - не само због заштите околине, већ због заштите нашег здравља!

Европска повеља о води

1. Без воде нема живота. Она је драгоцјено добро, пријеко потребно у свакој људској дјелатности.
2. Слатководни ресурси воде нису неисцрпни.
3. Мијењати квалитету воде значи угрожавати живот човјека и осталих живих бића која од воде зависе.
4. Квалитет воде мора се чувати до нивоа прилагођеног њеном кориштењу који предвиђа и задовољава посебне захтјеве здравља становништва.
5. Ако се вода послије употребе враћа у природну средину, то не смије бити на штету других корисника, јавних или индивидуалних.
6. Одржавање одговарајућег биљног покривача, првенствено шумског, од велике је важности за очување водених ресурса.
7. Водени ресурси се морају стално контролисати.
8. Добро управљање водама мора се планирати и регистровати законом преко надлежних институција.
9. Заштита вода тражи значајан напор у научном истраживању и у стварању специјалиста за јавно информисање.
10. Вода је заједничко насљедство и њену вриједност морају сви познавати. Задатак је свакога да воду рационално користи.
11. Управљање воденим ресурсима мора се прије свега вршити у склопу слива, а не унутар управних и политичких граница.
12. Наш допринос у заштити вода

Сваки појединац може дати допринос у заштити вода ако само мало промијени своје устаљене навике:

• Користити биоразградиве детерџенте и еколошка средства за чишћење јер на тај начин помажемо биолошку разградњу
• Користити омекшивач воде умјесто омекшивача за рубље, јер мека вода смањује потрошњу детерџента и штити машину, а настале отпадне воде су прихватљивије за водотоке
• Водити рачуна о томе што бацамо у канализацију, не излијевати кухињске масноће и уља, не бацати хигијенске улошке или пелене јер требамо имати на уму да ће то завршити или у постројењу за прочишћавање отпадних вода или у водотоку (ако не постоји прочишћавање отпадних вода)
• Што је могуће више смањити употребу пестицида и умјетних гнојива
• Не одлагати отпад и старо моторно уље у близини изворишта питке воде и водотока (једна литара уља загади преко милион литара воде)
• Не сјећи шуме у близини изворишта
• Контролисати ерозију тла на властитом имању садњом биљног покривача и стабилизирањем подручја склоног ерозијама
• Пажљиво одлагати батерије на за то предвиђена мјеста; једна цинчана батерија може загадити од 5-30 м³ воде, једна кадмијска батерија може загадити од 3000-15 000 м³