Заједничка изјава Европске комисије, Регионалне канцеларије Свјетске здравствене организације за Европу и УНИЦЕФ-а о напретку у имунизацији

Поводом обиљежавања Европске седмице имунизације 2026. године, Европска комисија, Регионална канцеларија Свјетске здравствене организације за Европу и Регионална канцеларија УНИЦЕФ-а за Европу и централну Азију објавили су заједничку изјаву којом подсјећају да имунизација остаје један од највећих успјеха модерне медицине и једна од најважнијих мјера заштите јавног здравља.

Захваљујући вакцинама, од 1974. године на глобалном нивоу спасено је приближно 154 милиона живота. Милиони дјеце данас одрастају без посљедица болести које су некада односиле животе или остављале трајне инвалидитете.

У европској регији висока вакцинисаност омогућила је готово потпуно сузбијање бројних заразних болести. Европска регија Свјетске здравствене организације задржала је статус подручја без ендемске дјечије парализе од 2002. године, док је у посљедње двије деценије број случајева рубеоле смањен за више од 99 %, дифтерије за 90 %, а заушњака за 95 %. То нису само статистике, већ иза тих бројева стоје спасени животи, здрава дјеца и породице поштеђене тешких посљедица болести.

Ипак, упркос великом напретку, европске институције упозоравају да се посљедњих година биљежи пад повјерења у имунизацију, ширење дезинформација и смањење обухвата вакцинације у појединим државама. Посљедица тога је поновно појављивање болести за које се вјеровало да су под контролом, укључујући морбиле и велики кашаљ.

Јавно доступни подаци из 2025. године показују да је стање у Босни и Херцеговини посебно забрињавајуће. Обухват првом дозом МРП вакцине (МРП1) у Федерацији Босне и Херцеговине износи 42,1 %, у Републици Српској 52,9 %, док у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине износи свега 34,9 %. За стварање колективног имунитета потребно је најмање 95 % вакцинисаности, што значи да велики број дјеце у Босни и Херцеговини данас остаје незаштићен.

Додатно забрињава чињеница да поједини кантони имају вакцинисаност мању од 20 %, док разлике међу регијама показују да доступност информација, повјерење и приступ здравственим услугама нису једнаки за сву дјецу. Такође, бројна дјеца пропуштају вакцинацију у препорученом узрасту, а обухват ревакцинацијом и даље је недовољан.

Морбили су међу најзаразнијим болестима. Наиме, једна обољела особа може заразити готово 15 других неимуних особа. Управо зато пад вакцинисаности не представља само индивидуални ризик, него и озбиљан изазов за цијелу заједницу, посебно за дјецу, хроничне болеснике и особе ослабљеног имунитета које зависе од колективне заштите.

Европска комисија, Свјетска здравствена организација и УНИЦЕФ позвали су државе на јачање система имунизације, континуирана улагања у јавно здравство и активну борбу против дезинформација. Посебан нагласак стављен је на једнак и правовремен приступ вакцинама за сву дјецу и све грађане, без обзира на мјесто становања или социјални статус.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине изражава озбиљну забринутост због ниске стопе вакцинисаности у Босни и Херцеговини те апелује на надлежне здравствене власти, здравствене раднике, родитеље и цјелокупно становништво да имунизацији приступе одговорно и у складу с препорукама домаћих и међународних јавноздравствених институција, укључујући Европски центар за превенцију и контролу болести, Свјетску здравствену организацију и УНИЦЕФ.

Вакцинација није само медицинска мјера. То је чин заштите властитог дјетета, али и одговорности према другима. Висока вакцинисаност значи мање хоспитализација, мање компликација и мање изгубљених живота. У времену када су информације доступније него икада, повјерење у науку и јавно здравство остаје једно од најважнијих улагања у будућност друштва.