Пошаљи документе на е-маил

Према подацима Међународне дијабетичке федерације (International Diabetes Federation - IDF) и Свјетске здравствене организације (World Health Organisation - WHO) око 425 милиона људи (једна од 11 особа) у свијету живи са дијабетесом, а процјене су да ће до 2040. године овај број нарасти на 642 милиона. Процјењује се да од укупног броја више од милион дјеце и одраслих има дијабетес тип 1, а половина обољелих од дијабетеса тип 2 и не зна да има дијабетес, па је веома важно рано откривање симптома како би се спријечиле компликације. У БиХ око 400.000 људи живи са дијабетесом.

Дијабетес је водећи узрок болести срца, можданог удара, сљепила, затајења бубрега и ампутација доњих удова због чега усљед компликација сваке године узрокује смртност око 4 милиона људи (сваких 8 секунди у свијету неко умре због дијабетеса и компликација).

Основне компликације шећерне болести јављају се услијед поремећаја у крвним жилама и због оштећења живаца (неуропатија). Оштећење великих крвних жила угрожава срце, особито код срчаних болесника и особа с високим крвним тлаком, а могу изазвати и проблеме у циркулацији ногу.Промјене на малим крвним жилама (микроваскуларне) особито су опасне за очи и бубреге.

Најважнија краткорочна компликација дијабетеса је хипогликемија.

Хипогликемија обично настаје код предозирања инзулином или у случајевима недовољног узимања хране, повећане физичке активности или узимања алкохола уз примјену уобичајене дозе инзулина. Симптоми укључују знојење, подрхтавање, глад и убрзано лупање срца. Касније се развијају и симптоми ЦНС-а као конфузност, слабост, дезоријентираност, ратоборност, а у ријетким и најгорим случајевима кома, конвулзије и смрт. Временом терапија таблетама може затајити па болесницима ипак треба дати инзулин.

Рано препознавање симптома, правилна терапија уз правилну исхрану и физичку активност кључни су фактори контроле болести и превенције компликација што условљава да особе са дијабетесом могу имати дуг и здрав живот.

Бројни фактори утичу на боље исходе и бољи квалитет живота особа са дијабетесом: интегрисани менаџмент, едукација пацијената с циљем олакшања самоконтроле, промјена животних стилова живота кроз промоцију здравог живота, редовни здравствени прегледи, правилна употреба лијекова и психосоцијална подршка.

Иновативни Програм за спрјечавање дијабетеса (Diabetes Prevention Program) показао је да једноставна шетња од 30 минута сваки дан, 5 дана у седмици, смањује дијагнозу дијабетеса типа 2 код ризичних особа за приближно 60%.  А, за оне који су већ дијагностицирани, ризик од озбиљних компликација може се смањити за чак 90% ако сви заједно, обољели, здравствени дјелатници и креатори здравствене политике, сурађују како би се образовали, мотивирали и подржали те како би се подузела свака могућа акција у борби против дијабетеса.